Industrial-muzika, sa svojim bubavim robotskim ritmovima, prštavom elektronikom, semplovima, efektima..., mogla bi biti ključan dio zvučne pozadine up ...

Zapisane riječi Gorana Bogunovića rade ono što dobra proza i dobra poezija i trebaju raditi, naime upozoravaju, ali prije svega – griju, griju onako k ...

Dok su spisateljice i pisci uglavnom zabavljeni sobom i sopstvenim jadom (i jedom), uz po koji napad panike, učaureni u privatne perspektive i prilično pogubljeni, Jurić, tome nasuprot, priznaje da mu (ne)prilike otvaraju prostor za čitanje i pisanje, te se njegov govor zadržava u medijumu opštosti, on aktivno promišlja situaciju, ne daje joj, koliko je god to moguće, da ovlada njime, te sve svoje filozofsko umeće i obrazovanje, kao, naravno, i internet, korist kako bi, naprosto, mislio. ...

Čitanje knjige naročito je preporučljivo onima koji smatraju da svako prvo lice jednine Waitsovih pjesama podrazumijeva osobno iskustvo; premda majčinski nježan spram umjetnikovih nedosljednosti, Jacobs pristojnom dozom skepse ipak opravdava ono »mit« iz naslova. ...

Upravo taj postupak u kojem se ne uočava nikakva prisila spolja, nikakvo moranje da se ispoštuje logika stvarnosti – već samo logika priče – oslobodio je Jegovićevu rečenicu kao, verovatno, ni u jednom drugom njegovom tekstu, pa se ta rečenica krležijanski izduži, vijuga kao bič u zamahu, ili reka posmatrana iz drona, pronalazi puteve kao voda kroz stene, traži (i pronalazi) sopstveni ritam disanja i ne zavisi ni od čega drugog do od zamaha i zadovoljstva kretanjem. ...

Remov je stil bravura jednoga vješto otplesanog poga. On je skokovit, igra se, ispituje, ne želi se rimovati (Slade, a ni ne / rimuje se / doduše šta se ima rimovati, postapokalipsi je svejedno kada je), osim kada i rima nije igra (nevjerica-vjeverica), a želi kršiti konvencije; prepun je ritma. ...

Napose je riječ o svijetu u kojem se svaka iskrenost doima lažnom, u kojem je konkretnost nerijetko nekonkretna, u kojem se pozicije dodjeljuju mimo svakoga izbora i u kojem se svako hodanje čini beskonačno dugim. ...

Uvrede se kreću od najstrašnijih prostakluka, kojih se ni jedan Šešelj ne bi postideo, preko doziranih i otrovnih komentara (za zaposlene u „Galimaru“ napisaće da su kamarila pretencioznih džabalebaroša), do urnebesnih formulacija: Gastona Galimara će nazvati pohotnim pečenim oslićem, dok, na drugom mestu, kaže da neće pisati Galimaru dok ovome ne prođe menstruacija. ...

Dnevnik pre svega mora da bude vrhunska jezička majstorija, da bi tek kao takav ponudio sadržinu, poput dnevnika Zdravka Malića, recimo, koji za života teško da je bio slavna ličnost. Uostalom, zar tolike slavne ličnosti nisu vodile upravo nesvarljive dnevnike? ...

Ništa nije lažnije od privida koji inzistira na vlastitoj životnosti.